Korist i efekti psihoterapije:

​

  Tokom psihoterapije osoba uči i stiče uvide o sopstvenim stanjima i raspoloženjima, osećanjima, mislima i ponašanjima. Koristeći saznanja dobijena tokom psihoterapije, osoba usvaja zdrave veštine prevladavanja problema i upravljanja stresom. Psihoterapija dakle, može doprineti:

• Prevazilaženju problematike zbog koje se klijent javio psihoterapeutu

• Uspostavljanju nekih ranije postojećih (a sada narušenih) nivoa funkcionisanja

• Povećanju sopstvene moći i sposobnosti za promenu

• Eliminisanju simptoma i psihičke patnje

• Rasterećenju od nepodnošljive napetosti i unutrašnjeg pritiska

• Prepoznavanju i redefinisanje misli i ponašanja koje negativno utiču na  život

• Dubljem razumevanju sopstvenih odnosa i iskustava

• Smanjenju konflikata i poboljšanju odnosa sa drugim osobama

• Pronalaženju boljih načina za prevladavanje i rešavanje problema

• Povećanju samopoštovanja

• Postavljanju realističnijih ciljeva

• Razvoju osećaja kontrole

• Postizanju većeg zadovoljstva sopstvenim životom i sl.

 

Izgled početka  psihoterapije

 

  Psihoterapija započinje tako što se najpre upoznaju klijent i terapeut i klijent ispriča najrelevantnije stvari o sebi (koje mu je u redu da ispriča) kako bi terapeut formirao početnu procenu o klijentu. Potom psihoterapeut pita za prioritetne razloge zbog kojih se neko obratio baš u tom momentu. Psihoterapija je po svom karakteru interaktivna, odvija se kao saradnički  proces baziran na razgovoru i klijentovoj aktivnoj uključenosti u prevazilaženje problematike zbog koje se obratio.

​

Put do promene

 

  Terapijski proces se razvija vremenom – kako se kroz svaki novi susret stiče poverenje,sve se više otvara psihoterapeutu,odnos napreduje i stvara se vrlo jak “saveznički” odnos. Psihoterapija često donosi velik osećaj olakšanja, puno korisnih uvida o sebi i drugima, oslobođenost od osećaja krivice i otvorenost za neke nove emocije. Iskustvo slobodnog autentičnog izražavanja koje klijent ima sa svojim psihoterapeutom te podrška i empatija koja se od njega dobija omogućuje da se postane osnažen za nova iskustva.Često je donošenje odluke o odlasku na psihoterapiju ili savetovanje najteži deo procesa.To je prvi pozitivan korak, jer pokazuje spremnost za suočavanje sa životnim teškoćama i motivisanost za prevazilaženje istih. Temelj  psihoterapije je odnos između klijenta i terapeuta. Bitno je pronaći terapeuta kojem se može verovati i  s kojim se osća sigurno.

   

      Najbitnija  načela psihoterapijskog rada i međusobnih odgovornosti terapeuta i klijenata:

​

Poverljivost

  Osećaj sigurnosti i zaštite je vrlo bitan, jer klijenti pričaju o iskustvu i mislima o kojima je često teško pričati. Svaka komunikacija je poverljiva, bez obzira radilo se o susretu uživo ili preko Skype-a. Psihoterapija osigurava siguran prostor u kojem sve što se kaže ostaje između psihoterapeuta i klijenta. Postoje dva zakonska izuzetka – kad se radi o zlostavljanju i kad se radi o počinjenju nekog kaznenog dela. Te dve stvari terapeut je dužan po pravilima svoje struke prijaviti nadležnim institucijama.

 

Ugovor  o saradnji

  Uvodni susret je najbolji način da se upoznamo i zajedno procenimo o nastavku zajedničke saradnje. U toku prvog susreta se upoznajemo ,pričamo o klijentovim motivima za dolazak,potrebama i eventualnim ciljevima u terapiji.

 

Trajanje i učetstalost seansi

  Individualni susreti obično traju sat vremena. Učestalost susreta dogovaramo zavisno od potreba i mogućnosti. Uobičajena preporučena učestalost susreta je jednom nedeljno. Za klijente koji osećaju potrebu za više podrške (obično u početku terapije ili u kriznim periodima), mogući su i susreti više puta nedeljno. Ponekad je radi određenih okolnosti moguće imati susrete na dvonedeljnoj  bazi, najčešće u kasnijim fazama terapije.

​

Odgovornost za dolazak

  Kao terapeuti odgovorni smo biti prisutni na svakom susretu u dogovoreno vrieme i to vrieme ne ustupamo drugom klijentu. Isto očekujemo od klijenata ukoliko žele ostvariti svoje ciljeve.
Ukoliko su klijenti  spriečeni doći na dogovoren susret, potrebno je otkazati ga barem 24 sata pre dogovorenog termina, kako bi vaš termin mogli ponuditi nekom drugom.

 

Aktivnost i odgovornost za promenu

  Psihoterapija je aktivni saradnički proces koji podrazumeva aktivno učestvovanje klijenta.

Terapeutova odgovornost je da pomogne u sagledavanju problema iz različitih perspektiva, da ohrabri klijenta  i podrži u preuzimanju odgovornosti i prevazilaženju problematike zbog koje se klijent obratio. Ono što dajemo jesu povratne informacije i interpretacija onoga što čujemo, vidimo i osećamo, kao i obraćanje pažnje na nesvestan proces koji se manifestuje u onome što je ostalo neizgovoreno, nedorečeno i nepovezano na takav način da dolazite do mogućnosti „videti“ jasnije sebe, situaciju i mogućnosti. Klijenti u procesu dolaze do vlastitih uvida i zaključaka te sami odlučuju žele li ili ne primeniti te uvide u svome životu.
Na nama je da svojim kompetencijama i iskustvom budemo klijentov vodič kroz celi proces, ali klijent je taj koji donosi odluke.

​

Prekidanje terapije

  Razlozi za prekid terapije mogu biti različiti – realni završetak terapijskog procesa,preseljenje, promene životnih okolnosti, loša financijska situacija.Važno je znati da naprasno prekinute terapije najčešće ostavljaju problem nerešenim, jer ostavljaju proces nazavršenim. No, klijent ima pravo u bilo kojem trenutku prekinuti dalju saradnju. Kada se odluči  prekinuti s terapijom, potrebno je da svoju odluku podeliti  s terapeutom i najaviti odlazak nekoliko susreta unapred ili ostaviti mogućnost za minimalno još jedan susret. Na taj način dobijate mogućnost da barem u određenoj meri zaokružite ono što ste postigli do sada i pripremite se za budući period.Bitno je da u radu postoji kontinuitet i idelno je da ne prekinete sa psihoterapijom čim osetite boljitak. Treba biti svestan da je terapija proces, da zahteva vreme, klijentovo angažovanje, da je nekada bolno, nekada zanimljivo i lako. Proces promene odvija se i između dve seanse a ne samo tokom seanse.

​

Kraj psihoterapijskog procesa

​

  Kad klijent i terapeut postignu svoje važne ciljeve postavljene na početku, dobro je za kraj dodatno poraditi na osnaživanju i podršci za suočavanje s budućim izazovima. Bilo bi dobro da u nekom periodu održavati ređe susrete (npr.svake dve nedelje) kako bi se pratio napredak i imala podrška kod pojave eventualnih poteškoća.Važno je terapiju ne prekidati naglo i time onemogućiti ovaj proces završavanja već da, ako se  jave ideje o završetku, prvo o njima porazgovarate. Naprasno prekinute terapije ostavljaju problem nerešenim.Kada se psihoterapija završi, terapeut će objasniti svom klijentu da će uvek biti dostupan za eventualna naknadna viđenja,uz prethodni dogovor.Terapeut će tu biti kao eventualna podrška,ali naprosto više neće biti toliko potreban jer će klijent mnogo toga moći sam prevazići.

​

​