Davno je prošlo vreme kad se psihoterapija smatrala nečim što je rezervisano samo za osobe sa mentalnim poremećajima. Odavno je psihoterapija potreba i moguće rešenje brojnih problema u životu.

Moderan čovek brine iz različih razloga. Plaši se izolacije, ima egzistencijalne probleme, vrlo često emotivne, ne razume druge niti oni razumeju njega, njegov karakter i temperament mu prave probleme, ima promene raspoloženja, nedostatak volje, ne ume efikasno da donosi odluke, stalno je napet, nervozan, ljut, agresivan, pasivan, loši su mu rezultati na radnom mestu ili nije ostvario svoje kapacitete.
 

• Kad god osoba oseti da je u nekom neskladu sa sobom, okolinom, drugimljudima, kad se oseća loše iz znanih ili neznanih razloga - ona je kandidat za psihoterapiju.

• Ako stalno pokušava da nešto postigne, i uporno ne postiže – ona je kandidat za psihoterapiju.

• Kad želimo da sebe unapredimo u bilo kom smislu, a ne znamo kako – kandidati smo za psihoterapiju.

 Onda kad nam fali:

• inicijativa,

• volja,

• kad na svet gledamo crno-belo,

• kad naš doživljaj sveta, razmišljanja, naše ponašanje nije u skladu sa realnošću i ograničava nas

• kad smo u naporima da ostvarimo svoje ciljeve,

• kad smo skloni odustajanju ili iracionalnom postupanju...

  Mi smo kandidati za psihoterapiju.

U individualnom, partnerskom ili grupnom radu, psihoterapeut vas vodi kroz proces promene na najbezbolniji način, pružajući vam razumevanje, podršku, svoje ekspertsko znanje i veštine, toplinu da počnete da živite kvalitetniji život.

U psihoterapiji je potreban individualistički pristup – prilagoditi terapijski rad svakom pojedinačnom klijentu.
 Često klijenti u prvom razgovoru, kad odlučuju da krenu sa psihoterapijom, postavljaju pitanja koja se tiču dijagnoze ili određenog stanja koje im pravi problem, da li se to tretira psihoterapijom. Uvek odgovaram da psihoterapeut ne radi sa dijagnozom niti sa konkretnim problemom, već sa čovekom. Dijagnoza je u psihoterapiji sekundarna stvar – najvažnija je procena da psihoterapija klijentu može biti od pomoći.

  Klijent je jedinstven sa svojim spletom iskustava, unutrašnjih doživljaja, dostignutom psihološkom (ne)zrelošću pa psihoterapija koju ja sprovodim, spada u grupu klijentom vođenih terapija – klijent postavlja cilj terapije i vodi je u skladu sa svojim potrebama.
  Većina klijenata očekuje precizne instrukcije i informacije o terapiji: kad, kako, koliko će terapija trajati i šta mogu očekivati. Kako je naša ličnost slojevita, nastajala tokom psihološkog razvoja, u radu sa klijentom otkrivamo ishodište traume, problema, i zajednički radimo na njegovom otklanjanju. Uvek je važno da klijent shvati da kroz psihoterapiju ne radimo samo na aktuelnom problemu. Naš cilj je da klijent stekne generalnu sposobnost da i u drugim okolnostima, sa različitim problemima bude dovoljno kompetentan da se izbori.

   Psihoterapijski rad ne zavisi samo od terapeuta – zavisi i od rešenosti klijenta da radi na svojoj promeni. I terapeut i klijent imaju aktivnu ulogu u procesu, terapeut je tu da svojim razumevanjem, stručnim znanjem, sopstvenim veštinama, omogući klijentu da što lakše svojim zalaganjem dođe do ciljanog rezultata. Zato nije moguće dati precizan odgovor ni koliko će terapija trajati, ni kakav će biti rezultat. Bitno je da klijent zna da ishod terapije zavisi i od njegove želje za promenom i od njegovog nastojanja da se promeni.