Partnerska psihoterapija je namenjena parovima koji samostalnim naporima ne nalaze adekvatan i konstruktivan izlaz iz konflikta ili zastoja u vezi, te je psihoterapijska pomoć indikovana u smislu stručnog vođenja kroz dijalog u svrhu promene disfunkcionalnog stanja u kome je par zaustavljen. Istražujemo kako je došlo do zastoja i kako su partneri doprineli trenutnom stanju. Pomažemo parovima da razumeju šta se to u paru dešava, da svaki partner otkrije šta može da učini kako bi zajedno rešili konflikte i unapredili svoju vezu. U toku psihoterapijskog procesa podučavamo parove psihološkim alatima koji im pomažu da komuniciraju bolje, da razumeju i prihvate različitosti, reše probleme, pa i kada ulaze u konflikte, da to čine na konstruktivan i zdrav način. Krajnji cilj partnerske psihoterapije je uspostavljanje zrelog odnosa ljubavi među partnerima kojim oba partnera dobijaju na kvalitetu života..Najčešći problemi zbog kojih se klijenti javljaju na partnersku psihoterapiju su:učestali konflikti, problemi u komunikaciji ,nepostojanje komunikacije ,emocionalne poteškoće, manjak bliskosti, neverstvo, razvod, nedostatak poverenja i poštovanja, stres, partnerske krize, seksualne disfunkcije itd...

 Svest o neophodnosti stručne pomoći se najčešće pomalja kada bol postane dominantan doživljaj u vezi sa parom i kada se javi strah od raskida zajednice. Dobar i kvalitetan partnerski odnos uključuje zajedništvo, ali i činjenicu da svaki pojedinac ima pravo na svoju individualnost, kao i poštovanje različitosti.

Partnerska psihoterapija je namenjena parovima kod kojih postoje teškoće u međusobnoj komunikaciji, učestale razmirice, konflikti i tenzije, koje zatim vode do toga da nezadovoljstvo partnerskim odnosom postaje dominanto osećanje u partnerskoj relaciji.

Razlozi za nesuglasice mogu biti različiti:

• Učestali konflikti

• Jedan ili oba partnera se žale na nedostatak emocionalne povezanosti

• Neslaganje u vezi sa vaspitavanjem dece

• Neslaganje u vezi sa željom da se ima dete

• Nedostatak intimnosti i seksualnosti

• Neverstvo, preljuba

• Neslaganje u vezi sa načinom rukovanja novcem

• Proces rastanka ili razvoda

 Tokom terapije partneri uz pomoć terapeuta, prevazilaze svoje konflikte, uče da izražavaju emocije na konstruktivan način, da čuju jedno drugo, da uvažavaju različitosti, kao i da neguju partnerski odnos, osvešćuju svoja uverenja i stavove koji ometaju njihov odnos u braku, sa partnerom.

Partnerska terapija se odvija u atmosferi poverljivosti sa terapeutom ili sa još jednim terapeutom u zajedničkim seansama ili pojedinačnim/razdvojenim (ukoliko je potrebno). Učestalost susreta je jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, o čemu se zajednički dogovaraju klijenti i terapeut.

 Partnerska psihoterapija (bračno savetovanje) je namenjena parovima koji samostalnim naporima ne nalaze adekvatan i konstruktivan izlaz iz konflikta ili zastoja u vezi, te je profesionalna psihoterapijska pomoć indikovana u smislu stručnog vođenja kroz dijalog i facilitiranja promene disfunkcionalnog stanja u kojem je par zaustavljen. Promena u pravcu funkcionalnosti para se postiže kroz uspostavljanje dijaloga, sagledavanje dinamike koja je dovela do konflikta, usvajanje principa konstruktivne komunikacije i širenje svesnosti o mestu i ulozi obe osobe u paru.

Tipični partnerski problemi u kojima je partnerska terapija od pomoći: Neverstvo, razvod,seksualne disfunkcionalnosti, problemi u komunikaciji, nedostatak poverenja i uzajamnog poštovanja, stres, razvojne krize para, neplodnost, problemi roditeljstva, bolest partnera, tugovanje, anksioznost, traumatska iskustva...

 Trajanje terapije: Partnerska terapija može biti kratka i trajati tek nekoliko seansi u kojima se razreši neka goruća kriza para. Takođe, ova vrsta terapije može trajati i nekoliko meseci, naročito ako je partnerski odnos veoma narušen. Kao i individualna psihoterapija, partnerska terapija se praktikuje jednom u nedelju dana u trajanju od 60 ili 90 minuta (u zavisnosti od procene terapeuta i dogovora sa parom).

Kada par dolazi na terapiju?

• Kada su u odnosu negativne interakcije prevladale pozitivne,
• Kada se partneri osećaju manje povezano,
• Sve su više izolovani i usamljeni u odnosu,
• Sve su manje konstruktivni u odnosu,
• Kada su prisutne su intenzivne reakcije i ekskalacije,
• Rigidne pozicije svakog od partnera,
• Iracionalnost,
• Postoji isti repertoar ponašanja koji se ponavlja uzastopno
• Nema empatije,
• Partneri su defanzivni,

• Osećaju se povređeno,
• Prisutna borba za moć i nerazumevanje i sl.

 Povezanost, kominikcija i međusobna briga može godinama slabiti postepeno i neosetno i vremenom dovesti do relacije koja ne zadovoljava partnere, u kojoj se osećaju usamljeno, neshvaćeno i povređeno. Problemi u partnerskoj relaciji mogu biti deo razvojnih kriza para koje su u vezi sa promenama u različitim životnim ciklusima.
 Pored toga na funkcionalnost partnerske veze utiču specifični problemi, kao što su problemi u komunikaciji, nedostatak poverenja, bolest partnera, vanbračne veze, razvod, seksualne disfunkcionalnosti, problemi roditeljstva, gubitak i tugovanje, anksioznost, stres, traumatska iskustva… i sve one mogu biti teme psihoterapijskog rada.
 Najčešće teme u partnerskoj terapiji su iz okvira regulisanja bliskosti i distance između partnera, borba za moć, pitanje poverenja i uzajamnog poštovanja.
 U bračnoj terapiji, prilikom rada sa partnerima fokus terapeuta je na mobilisanju snaga para, na osvešćivanju i preuzimanju lične odgovornosti za ono što se dešava u odnosu, pomeranju partnera iz pozicije žrtve u poziciju ličnog delovanja i pregovaranja.